Prema informacijama koje su se pojavile posljednjih mjeseci, problem predstavlja činjenica da stadion nema potrebnu UEFA licencu, odnosno ispunjene uslove za utakmice pod okriljem evropske kuće fudbala.
Međutim, UEFA licencu ovog puta možemo ostaviti po strani.
Mnogo važnije pitanje za crnogorski fudbal jeste – zašto Lovćen ne može da igra svoje utakmice na Cetinju u Drugoj ligi?
Ako stadion nije spreman za evropske utakmice, to samo po sebi ne znači da ne može ispunjavati kriterijume za domaće takmičenje. UEFA standardi i uslovi za odigravanje utakmica u domaćim ligama nijesu ista stvar.
Zato se nameće sasvim logično pitanje – da li je komisija koja obilazi i kontroliše stadione, mogla da pronađe rješenje i izda dozvolu da Lovćen utakmice 2. CFL igra na Cetinju? Naravno, ako joj je iko i uputio zahtjev za tako nešto?
To je minimum koji bi, ako postoje osnovni bezbjednosni i takmičarski uslovi, trebalo omogućiti.
Lovćen je godinama primoran da svoje domaće utakmice igra van Cetinja.
U međuvremenu, stadion na Cetinju izgleda kao objekat koji je spreman za fudbal, ali njegova prava funkcija još nije zaživjela. Očigledno je da postoji problem koji nije riješen do kraja.
Ako stadion ne može za Evropu – u redu. Ali može li za Drugu ligu?
Jer ako Lovćen, klub sa ogromnom tradicijom i jedan od simbola Cetinja, ne može da igra domaće utakmice u svom gradu i na stadionu koji je napravljen upravo zbog cetinjskog fudbala, onda se s pravom postavlja pitanje – čemu taj stadion trenutno služi?
Cetinjanima i Lovćenu ostaje da čekaju. A vrijeme prolazi i nova sezona je već počela.
Najstariji klub i dalje ima stadion u svom gradu, ali nema ono najvažnije – domaći teren.
Maloletnicima je zabranjeno da učestvuju u igrama na sreću, učešće u igrama na sreću može izazvati zavisnost.