Mini serijal gostovanja crnogorskih fudbalera u emisiji Moja priča, banjalučke Elta televizije zaključio je nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Igor Burzanović. Popularni “Burzo Maradona” na jedan zanimljiv, gledaocima “pitak” način je ispričao svoju životnu i sportsku priču.
Burzanović je prošao je cijelu omladinsku školu podgoričke Budućnosti a kasnije postao standardan prvotimac ovog kluba. Kao kapiten je predvodio Budućnost do titule omladinskog šampiona SR Jugoslavije 2002. godine.
Fudbal je tema broj jedan u porodici Burzanović, jer su Igorova braća Goran I Marko takođe fudbaleri. Čak i majka dobro poznaje fudbal.
– Jedino majka nije igrala iza špica, to je jedna anegodta koju sam rekao mislim u svom prvom intervjuu. U fudbalu smo, tu i ostajemo. Marko je još aktivan, Goran je završio prošle godine i nastavio je s trenerskim poslom kao i ja. Fudbal nam je u krvi, otkriva Burzanović.
Jedna od najljepših uspomena Igora Burzanovića iz Budućnosti svakako je kultni dovmeč u drugom kolu Intertoto kupa protiv Deportiva iz La Korunje, tima koji je godinu dana ranije bio na pragu finala Lige šampiona.
– Mi smo u La Korunju došli pred sam izlazak na teren. Mi kad smo vidjeli da se oni bodre međusobno prije početka utakmice, to nam je bilo smiješno. Nismo mogli da vjerujemo da se oni hrabre protiv nas. Nije nam teško pao taj poraz od 3:0, jer smo znali kakva su ekipa. Polsije revanš, ušli smo opušteno. Vodili smo 2:0 i treći gol je visio u vazduhu. Mislim da je to navjeća pobjeda ili jedna od najvećih pobjeda Budućnosti u istoriji. Munitis je uzeo loptu i mislim da ju ječuvao jedno 15 minuta. Imam osjećaj da je rekao da je dosta bilo, penal je bio i završilo se 2:1, priča Burzanović.
Rad sa Branom Milačićem?
– Brano Milačić nenormalno voli fudbal. Kad smo ušli u Prvu ligu Srbije i Crne Gore igrali smo protiv Rada na Banjici. Izgubili smo 1:0. Na konferenciji za novinare Branu su pitali da prokomentariše utakmicu. On je rekao: „Šta da kažem, mi smo došli u hotel Mažestik, uzeli ključeve od soba i poslije toga ja nisam znao gdje su mi igrači. Kako da znam kad su došli u Beograd i vidjeli Knez Mihajlovu.“ To je u njegovom stilu. O njegovim anegdotama može da se priča danima. Mnogima su te njegove izjave interesantne, ali ja sam ih nekada, iskreno doživljavao kao da nas igrače malo „spušta“. Nekada mi je njegov humor „sjedao“, nekad ne, priznaje Burzanović.
Igor je 2006. godine vodio Podgoričane do jesenje titule šampiona Crne Gore u premijernoj sezoni, sa trenerom Miodragom Božovićem na klupi, i bio najbolji strelac jeseni.
– Grof nas je preuzeo 2006. godine. Ljudska gromada. Nisam u tom momentu baš znao ko je Grof. Ali uvijek ću pamtiti jednu njegovu rečenicu na početku, kada je došao. „Momci“ ja sam Miodrag Božović, kod mene nema povlašćenih.“ Kada sam to čuo, kao najbolji igrač ekipe, mislio sam da će tu s njim biti problema. Kad smo izašli na teren, on je pozvao mene i Ristu Lakića i samo nam rekao: „Nema povlašćenih“ i prevrnuo očima. Ja sam shvatio da sa tim čovjekom može dobro da se sarađuje. Imam i jednu zanimljivu anegdotu s njim. Mislim da je bila prva utakmica poslije priprema, kad mi je postavio pitanje: „Burzo šta igraš?“ Ja rekoh, polušpica. On meni kaže: „Sad si me stavio u razmišljanje.“ Što šefe? Kaže on: „Pa jesi li špic ili polu? Ne znam sad gdje da te stavim da li u „polu“ ili u špic. Sine, to ne postoji. Kad se branimo ti si špic, a kad mi imamo loptu, ti budi polu“, uz osmijeh priča Burzo.
Kako je došlo do prelaska u Zvezdu u januaru 2007. godine?
– Ja sam tu na Starom Aerodromu šetao s drugom i zvao me Piksi. Predstavio se, ja sam rekao, da važi i sklopio slušalicu. Poslije toga mi je opet zazvonio telefon i shvatio sam da je stvarno predsjednik Stojković. Pozvao me je. Ja sam već i prije toga znao za priče da postoji varijanta da pređem u Zvezdu, čak se pominjao i Partizan, imao sam i kontakt sa njima. Ali poziv Dragana Stojkovića je presudio. Dan ili dva poslije poziva Dika Stojanović, tadašnji sportski direktor Zvezde došao je na razogovor sa čelnicima Budućnosti u hotel Podgorica. Nisam tada znao da je Dika došao. Na pregovorima je bio i Dejan Savićević, koji je dosta pomogao realizaciju transfera. Gađali su se nekim ciframa, ali on je tu izbalansirao da Budućnost ne pravi problem Crvenoj zvezdi. Takve informacije ja imam i mislim da su tačne. U Crvenoj zvezdi nisam imao dovoljno prostora da pokažem šta znam. Neko će reći da je do mene, ja ću isto rto reći, ali čim odigram dobro dvije utakmice me nema. Dosta se i trenera promijenilo. Za dvije godine sam promijenio osam trenera, rekao je Burzanović.
Ilija Ivić?
– Ilija Ivić je jedan sjajan operativac, profesionalac. Harizmatičan, ima stila, to njegovo oblačenje, nastup. Iako smo imali par čarki, jedan ozbiljan razogovor. Mislim da je bio u pogrešno vrijeme u klubu. On je u Zvezdu iz Olimpijakosa doveo jednog Grka, koji je vodio računa o našoj ishrani i načinu života uopšte. Taj Grk nam je jednom prilikom govorio da trebamo jesti dva, tri jajeta, piti dvije tri cijeđene narandže. Ja sam se na to nasmijao, on me je iskulirao, pa me je poslije pitao šta je bilo. Ja mu kažem, za taj obrok o kojem je on pričao treba mi 100 evra, a ja u džepu nemam ni cent.
Bronovicki?
– On je došao kao reprezentativac, ozbiljan CV. On je imao „strašan“ ugovor, izvanrednu platu, ali tada je bilo takvo vrijeme da nije bilo plate. Suština je da će se te pare isplatiti. Kad dođu pare, one se raspodijele. On je napravio takav šou u Kruševcu noć pred utakmicu sa Napretkom. Bio je u kafani. Došao je u hotel sa bocom. Pošao je sam u sobu, demolirao je…On je stvarno bio nezadovoljan i tu je negativnost tako ispoljio. Vjerujte da je on odličan momak, druželjubiv. On kad je vidio kakvo je stanje, da nema plate, samo je „prezubčio“. Mi smo ga podržali, jer je dobar čovjek, ali to što je napravio je nedopustivo. Desilo se. Trener Sale Janković je ispao laf, pričao je sa njim dosta, ovaj se polsije izvinio, ali dešava se, kaže Burzanović.
Kompletan intervju pogledajte u linku ispod.
