–Dejan Vukićević sa svojim trenerskim iskustvom i CV-ijem je apsolutno je trebao da bude izabran za trenera Budućnosti. Obradovao sam se kad je izabran za trenera Budućnosti. Međutim , odmah nakon njegovih prvih izjava, čak sam i pokušao da mu pošaljem poruku, napravio je pogrešan pristup. On je svojim izjavama naglašavao da je srećan što je došao u Budućnost, trebali su oni da budu srećni što je on došao. Htio sam da mu kažem, smanji tu sreću, nije to sreća nikakva, zar ne vidiš ko je sve bio trener Budućnosti? Zašto ti ne bi bio tu? To mu je pripadalo i ranije. On nije shvatio da je okružen nefudbalskom sredinom, meni nije jasno kako su oni glasali za Deja? Je li po tome kako ga neko zna iz komšiluka, ili mu je neko ispričao kako je Dejo uradio ovo ili ono… On je počeo da radi to što misli da je najbolje i krenulo je normalnim putem. Očekivalo se da će to rasti, ne odmah to je normalno.
Milačić kaže da je podmlađivanje ekipe bilo neminovno, ali ne na ovakav način.
–E onda se dešava nešto potpuno nejasno meni. Četiri-pet kola pri kraju isključuješ igrače koji imaju zajedno preko 1000 utakmica za Budućnost. To je nepoštovanje odnosa, kvaliteta kluba, svega, ne mogu se izraziti koliko me to iznenadilo. Trener ima pravo da ih skloni, ali onda mora da odgovara, da isključuje iz kluba igrače, nema šanse! Dejo je morao, može da mi zamjeri, ali znam da neće jer smo uvijek bili u izuzetnim odnosima kad smo bili i najveći protivnici fudbalski. On mora da zna da to što je uradio ostavlja tragove i u svlačionici, što mislite kako su se osjećali oni mladi igrači kad su vidjeli da 3-4 kapitena se samo ćušne? Nema sumnje da se moralo ući u rekonstrukciju, ali je to trebalo na drugačiji način, taktički, planski u vrijeme i sve to da urade bez pogovora, ali se ništa ne bi od ovoga desilo – kaže Milačić.
Maloletnicima je zabranjeno da učestvuju u igrama na sreću, učešće u igrama na sreću može izazvati zavisnost.