Fudbaler crveno-belih Stefan Hajdin praktično se oprosto od svog kluba u dugačkom pismu na svom Instagram profilu.
On je Crvenu zvezdu došao 2018. godine, za vreme mandata Vladana Milojevića, međutim za dve sezone u klubu odigrao je 10 zvaničnih utakmica i upisao četiri asistencije.
On je na svom profilu napisao dirljivu poruku o svom boravku u Crvenoj zvezdi.
– Ja klinac, devet godina, mama me je vodila na probu u Zvezdu, Toma Milićević je držao probne treninge ispod severa Marakane na šljaci. Nije nas mnogo prošlo tu „probu“. Čovek je živa legenda, prirodna selekcija, dođi i pokaži se, nije bilo kombinacija. Bio sam među prvima u generaciji 94. Lepo detinjstvo. Posle pet godina bivam izbačen zajedno sa Urošem Đurđevićem, zato što smo igrali mali fudbal. Okupili nas roditelji posle dve godine prekida popularne mini-maxi lige, da to obeležimo. Odlaziš ka parkingu gde te čeka ćale (kao posle svakog treninga), i plačes, ridaš, a on me pita šta je bilo? Možemo kod direktora po ispisnicu. Ćale sto nisi gurnuo neku lovu? Pa nisi, i nećes nikad, jer si ljudina. Odlučili smo da idemo zaobilaznim putem, kako pošteni ljudi rade. Odeš zaobilaznim putem i posle opet završiš u Crvenoj zvezdi. Misliš biće bolje, vraćaš se da ispuniš san koji ti je neko oduzeo 2008. Ja tamo, kad ono međutim… Nisam uspeo. Došlo je vreme da se drugi put rastanemo, moglo je biti lepše, ali zašto meni? Ja sam skroman, tako sam vaspitan, drugima je bilo lepše i mogu da svedočim o tome, i srećan sam zbog njih, ali stvarno. Doći će i na mene red. Pred spavanje mi bude žao što odlazim, ali isključivo zato što sam upoznao toliko saigrača sa kojima sam delio svlačionicu, to drugarstvo, toliko različitih glava, raznih karaktera, a uvek spremnih na šalu, na druženje, stekao sam i prijatelje. I to je možda i najbitnije od svega, jer sve će proći, a to drugarstvo neće. Zahvalio bih se i svim trenerima, kako glavnim tako i pomoćnim, jer svi su oni bili bitni. Da nije bilo njih ja ne bih odlazio ovako psihički jak, po drugi put iz Zvezde. Zahvalio bih se svim zaposlenima, nečujnim, tihim vojnicima koji služe Crvenoj zvezdi, koji čine da sve bude pod konac. Medicinski blok koji je uvek tu da nas nasmeje, a i pripremi i oporavi. Zahvalio bih se upravi koji se trudi da nas zadrži u Evropi i uspeva im već četiri godine. Korak po korak. I za kraj hvala navijačima. Takvo ludilo kojem sam prisustvovao nigde neću sresti, proslave titule, iznenađenja, podrške na svakom koraku. Dva puta nisam uspeo, taj klinac sa 14 godina i ja sad. Ali znate šta? Treca sreća, poručio je Hajdin.
