Ni Liverpul, ni Salcburg, bez OVE utakmice ne bi bilo ničega

0

Nekadašnji trener Crvene zvezde, Vladan Milojević, ostavio je veliki trag na stadionu „Rajko Mitić“.

Navijačima su u sjećanju posebno ostale utakmice sa Salcburgom i Liverpulom, ali Milojević je jedan drugi meč izdvojio kao najdraži.

– Meni je najdraža pobeda nad Florijanom. Da nije bilo nje, izostali bi Irtiš, Sparta, Krasnodar, kasnije Napoli i Liverpul, jesenas Olimpijakos i Bajern. Ništa se ne bi desilo da nismo izbacili Maltežane. Govorim to da bismo znali da cenimo prošlost, samo poštovanjem prethodnika onaj sledeći može da se nosim sa velikim sistemom kakva je Zvezda. Ništa nije počelo od mene. Niti se završilo. Znam da se u Srbiji fudbal tretira kao borba na život i smrt, da je tragedija izgubiti utakmicu, ali dajte da gledamo iz drugog ugla. Sportskog, rekao je Milojević za Mozzartsport.

Trener Al-Ahlija ne želi da preuzme zasluge za Zvezdine uspehe u posljednjih nekoliko godina.

– Fudbal je kolektivni sport, a kad se dele nagrade red je da ih dobije grupa. Ne pojedinac. Iza ovog rezultata stoji ozbiljan igrački kadar, posvećen stručni štab, dobro organizovan klub, a ako govorimo o kompletnom doživljaju ne možemo da zaboravimo navijače. Sve kockice su se poklopile. Da bi mašina funkcionisala, moraju zupčanici savršeno da „legnu“ jedan na drugi. Da svi rade. Sklizne li jedan, ceo sistem stoji. Moj zadatak je bio da osposobim funkcionisanje sistema. I neka bude da sam najmanji zupčanik u njemu.

– Kad se sistem pokrenuo pokušavao sam da ga iskrenim odnosima održim na optimali. Da svi guramo u istom pravcu. Samo tako smo mogli do dobrih rezultata. Sa ove distance mogu da kažem da smo napravili kvalitetne stvari. Naravno da uvek može bolje, ali mi je kao zvezdašu pomoglo što sam znao kako klub diše. Zato sam se prilikom dolaska fokusirao na nekoliko detalja. Prvo – detekcija problema, drugo – rešavanje, treće – rad. Ne priča. Smetalo mi je što se stalno vrtimo oko nekih stvari, krećemo ispočetka, ne poštujemo prošlost. Podsećam, zatekao sam negativan ambijent posle gubitka titule i poraza u finalu kupa od Partizana, scene na stadionu bile su kao da se sve srušilo, da ništa ne valja. A sistem je tu, samo ga je trebalo osposobiti. Imali smo jedan jedini način da to izvedemo. Da treniramo naporno. Sad vam kažem, bili su to teški treninzi. Mnoooogo teški. Vrijedelo je.

Svako je imao svoje mjesto u sistemu.

– Nije moglo drugačije nego da se držimo zajedno. Svako je dobio zadatak, nekad ga izvršio, nekad ne. Tačno je da je Borjan nekad bio sam protiv svih i omogućio nam fenomenalne stvari, međutim, bilo je utakmica kad Milan nije imao posla zato što mu je ostatak tima to omogućio. E, to je kolektiv. Prvi put vam sad kažem, plašio sam se da se posle prvih pozitivnih rezultata, leta 2017. ne probudi u nama ono balkansko da smo završili posao. A zapravo ostao na pola. Nismo smeli da postanemo sami sebi dovoljni. Da pomislimo kako smo ostvarili snove plasmanom u Ligu Evrope. Naš zadatak je bio da svaku utakmicu tretiramo kao iskušenje. Volim ljude koji ne pričaju često i bez povoda, već one koji rade. Kod nas Srba se mnogo govori, imamo potrebu da se hvalimo, međutim, ostavimo javnosti i istoriji da presudi šta sam uradio. A radio sam, zaključio je bivši trener crveno-bijelih.

Izvor: SportskaCentrala

Advertisements

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here