Dejan Savićević bez zadrške govori o razlikama između fudbala nekad i danas, ali i o svojoj epizodi u Milanu, gdje je morao da se izbori za svoje mjesto među velikanima.
Dolazak na „San Siro“ nije bio lak – konkurencija je bila brutalna, a pravila su dozvoljavala samo tri stranca u timu.
„Bilo nas je šest stranaca, a igrala su trojica. Nisu htjeli da se odreknu Holanđana koji su osvojili sve. Rekao sam im – pustite me pet utakmica zaredom, pa ako ne valjam, sam ću otići.“
Posebnu težinu za njega imao je broj koji je nosio.
„Desetka je najprestižniji broj. Nosili su je Pele, Maradona, Platini… Moraš da je zaslužiš“, jasan je Savićević.
Govoreći o razlikama u fudbalu, naglašava koliko je igra nekada bila surovija.
„Tada su defanzivci mogli da te udaraju. Danas bi igrači poput mene i Maradone bili mnogo zaštićeniji“, istakao je on.
Otkrio je i zbog čega nije dostigao nivo najvećih poput Maradone.
„Nakon operacije imao sam stalne probleme sa mišićima. Rehabilitacija nije bila dobra i nikada se nisam vratio na isti nivo“, priznao je Savićević.
Ipak, bez obzira na sve, njegovo ime ostalo je sinonim za slobodu u fudbalu – za igru koja se ne može naučiti, već samo osjetiti.
Maloletnicima je zabranjeno da učestvuju u igrama na sreću, učešće u igrama na sreću može izazvati zavisnost.