Prezime Vukotić nikada neće izaći iz mode u crno-bijelom svijetu. Naprotiv – vanvremensko je. Prva asocijacija na njega je Partizan, a druga zajednička karika – uspjeh, sve zahvaljujući pokojnom Momčilu Vukotiću, bardu jugoslovenske fudbalske pozornice.
Danas – četiri decenije kasnije, boje kluba iz Humske ulice brani Mocin prezimenjak, Milan. Iako nisu rod, povezuje ih strast prema crno-belim bojama, kao i prezime, koje perspektivnom crnogorskom plejmejkeru širom otvara vrata Partizanovog stadiona, ali i nameće breme da ostavi dubok trag u opremi voljenog kluba.
“Ponosan sam što nosim prezime koje je donelo toliko sreće Partizanu. Dok bude postojao Partizan pamtiće se i Moca Vukotić. Naravno da osećam pritisak. Veliko je breme. Želim da se tradicija nastavi, da Vukotić ponovo obraduje crno-belu javnost. Često mi kažu: ‘Nosiš čuveno prezime, prezime Partizana. Nemoj da nas izneveriš’. Pružiću maksimum da opravdam očekivanja”, istakao je Milan Vukotić, na početku opširnog intervjua za Meridian sport.
Osim čuvenog prezimena koje je sinomim Partizanovih uspeha, talentovani arhitekta nosi i crnogorske korene, koji dodatno jačaju vezu sa klupskom tradicijom. Njegovi sunarodnici, poput mentora Stevana Jovetića, kao i Stefana Savića, Andrije Delibašića i Igora Vujačića, ostavili su neizbrisiv pečat u bliskoj istoriji kluba.
“Nisam se vraćao daleko u prošlost, ali pričao sam zaista sa Stevanom Jovetićem kada smo bili u reprezentaciji. Dao mi je mnogo lepih i važnih saveta koji mi svakodnevno koriste u Beogradu. Njegov boravak u Humskoj, a potom i čitava karijera, bili su mi dovoljno jasan znak da je Partizan pun pogodak.”
Nedavno je u domaćoj javnosti počelo da se šuška o potencijalno novom crnogorskom tandemu, spoju mladosti i iskustva, Vukotić – Jovetić.
“Na vezi smo, stalno razgovaramo, ali nismo se dotakli njegovog potencijalnog povratka. Fudbal je naš prioritet, glavna tema razgovora. On gleda moje, ja njegove utakmice, kada god imamo vremena. Razmenjujemo mišljenja. Jovetić je klasa – magija. Sigurno najveći majstor sa kojim sam delio svlačionicu i broj jedan u svakom aspektu.”
“Partizan je jedan od najvećih klubova u Evropi, bilo je mnogo ponuda, ali razmišljao sam samo o crno-belom dresu”
Milan je u Humsku stigao minule zime, sa epitetom najboljeg strelca Prve Meridianbet lige Crne Gore. Blistao je u dresu Budućnosti, a uprkos brojnim ponudama iz inostranstva, nije imao dilemu kada je dobio poziv iz srpske prestonice.
“Partizan je najveći klub u kojem sam do sada bio i svakako jedan od najvećih u Evropi. Crno-beli dres je nešto najlepše za mene. Želeo sam samo u Beograd – da dođem i predstavim se na najbolji način. Bilo je zaista mnogo ponuda, ali razmišljao sam samo o Partizanu… Zvali su me iz Poljske, Španije, Italije i Azerbejdžana, ali nisam ništa drugo razmatrao kada je stigao poziv iz Humske.”
Eventualni ostanak u Podgorici do kraja sezone garantovao mu je nove šampionske lovorike, ali je odlučio da se preseli u Beograd, gde su šanse za titulu uveliko bile izgubljene.
“Da je Budućnost vodila neizvesnu trku za titulu, verovatno bih tek na leto došao u Partizan. Ne bih ostavio tim na cedilu. Želeo sam da urežem trag u matičnom klubu. Znam da sam doprineo, da imam veliki udeo u osvajanju trofeja koji će Budućnost podići na kraju sezone. Otišao sam kada smo stekli veliku bodovnu prednost.”
“Neopisivo je slaviti golove na jugu”
Uvek komplikovan period adaptacije Vukotiću su u Beogradu olakšali sunarodnici sa kojima deli svlačionicu.
“Odmah sam se prilagodio i svi su me dočekali na najlepši način. Najviše vremena provodim sa Aleksandrom Šćekićem i Milanom Roganovićem. Momci su iz Crne Gore, pa smo odmah započeli komunikaciju. Konstantno su bili tu za mene, kao što je i sada slučaj. Nije lako kada dođete i ne poznajete nikoga.”
Sportska javnost svedok je brojnih promena na klupi Partizana u proteklim mesecima, ali od prvog dana boravka u Humskoj, Milan je sarađivao sa samo jednim trenerom – Srđanom Blagojevićem.
“Moram da naglasim da sa svima u klubu negujem odličan odnos. Kako sa trenerom Blagojevićem, tako i sa celim stručnim štabom, a pogotovo sa saigračima. Spoj mladosti i iskustva je primetan. Pomažu nam iskusnije kolege. Superligaške utakmice su zahtvene. Svako želi da pobedi Partizan, svi su dodatno motivisani. Utisci su za sada samo pozitivni.”
Vukotić je prvenac zabeležio u Kupu Srbije – protiv drugoligaša, Radnika iz Surdulice, ali u nedelju je pred očima domaće publike sjajnim udarcem sa distance krunisao trijumf nad kragujevačkim Radničkim.
“Neopisivo lepo je kada postignete gol pred navijačima Partizana, a onda otrčite na južnu tribinu da zajedno proslavite. Ne želim da stanem, ne želim da se zadovoljim time. Cilj je da svaku narednu utakmicu budem sve bolji, da dajem golove, asistiram i tako doprinesem ekipi.”
“Očekujte lepe stvari od Partizana u budućnosti”
Već tokom jeseni izgubio je Partizan korak za večitim rivalom u domaćem prvenstvu i bilo je sasvim jasno da će Crvena zvezda osvojiti osmu uzastopnu titulu. U skladu sa dešavanjima, novoformirana radna grupa i stručni štab, kao glavni cilj zacrtali su trofej u Kupu Srbije. Ipak, crno-beli su u četvrtfinalu zaustavljeni od strane TSC-a posle lošijeg izvođenja jedanaesteraca.
“Svi smo bili fokusirani na Kup od trenutka kada je postalo jasno da će Crvena zvezda osvojiti prvenstvo. Fudbal je nepredvidiv, nikada ne možete da planirate. Veoma smo želeli taj trofej, ali ko zna zašto je to dobro. Morali smo da zaboravimo sve što se dogodilo na utakmici protiv TSC-a. Penali su odlučili, a tu su šanse uvek 50/50, jednostavno šta vam Bog da u tom momentu. Svima je teško pao poraz, ali jedino olakšanje vidim u tome što nismo poraženi u toku 90 minuta, već onda kada mnogo zavisite sreće koja defitivno nije bila na našoj strani.”
Dugo se polemisalo da li će Partizan uspeti da obezbedi licencu za učešće na međunarodnoj smotri, ali nakon potvrde iz vrha rukovodeće strukture, kao primarni cilj predstojećeg leta izdvaja se plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja.
“Mnogo toga se menja na bolje od kada sam stigao u klub. Partizan teži tome da se vrati na staze uspeha – tamo gde pripada. To je za mene najveći klub u Srbiji. Sa aktuelnom upravom i njihovim načinom razmišljanja, možemo očekivati zaista lepe stvari u budućnosti.”
“Voleo bih da ostanem upamćen kao neko ko je pomogao Partizanu, sanjam o duploj kruni”
Vešti dribler u crno-belim odorama voleo bi da se jednog dana oproba u Ligama petice, ali tek onda kada ostavi dovoljno dubok trag u voljenom klubu. Ambicije talentovanog organizatora igre trenutno su vezane samo za Partizan.
“Želim da ostavim trag u Partizanu. Sanjam o golovima, asistencijama i duploj kruni. Cilj mi je da ostanem upamćen u Humskoj, da se u budućnosti priča o meni. Nikada nisam razmišljao o tome da je posao završen samim dolaskom u Partizan. Ljudi misle da možeš da ostaviš kopačke i uživaš – ne naravno. Daću 100 odsto sebe na svakom treningu. Voleo bih da se oprobam u najjačim ligama, ali kada uradim nešto veliko za Partizan.”
Svega četiri meseca prošlo je od Milanovog potpisa za crno-bele, ali našao se u prilici da odigra već dva večita derbija. Na debiju je šansu dobio kao džoker sa klupe – u samoj završnici, dok je već na drugom susretu sa Zvezdom zaigrao kao starter. Na pobedu još čeka, s obzirom na to da je njegov tim upisao po poraz i remi gostujući na stadionu “Rajko Mitić”.
“Bez premca Zvezda je najteži protivnik sa kojim sam igrao u dresu Partizana. Imao sam čast da igram derbi. Svi smo kao deca sanjali da budemo deo takvog spektakla. Navijači oba kluba prave izvanrednu atmosferu. Fudbalski ambijent, naboj sa tribina, ali i samog terena, momenti su koji se pamte celog života. Spavao sam veče pred utakmicu, nisam čak ni tremu imao. Ceo dan sam razgovarao sa porodicom i prijateljima. Znao sam da ću biti na terenu, nije bilo lako pripremiti se. Čitava familija sedi kraj malih ekrana i čeka početak. Uvek mi daju iskrene savete i to mi baš prija. Svi se razumeju u fudbal”, dodao je Vukotić u šaljivom maniru.
Epizodu u crnogorskoj eliti započeo je kao perspektivni tinejdžer, a drugi odlazak iz rodne zemlje usledio je u momentu kada je slovio za najboljeg pojedinca u čitavom takmičenju. Sada sanja o još većim dometima u srpskom kremu, a stekao je i dovoljno iskustva da podvuče paralelu između dva šampionata.
“Osnovna sličnost je u velikom broju talenata i kvalitetu mladih igrača. Ipak, isto tu nastaje i najveća razlika. Primetno je koliko u Superligi klubovim, ali i mediji, vode računa o perspektivnoj deci. Klubovi žive od prodaje mladih igrača. U Crnoj Gori je sada malo bolje, zahvaljujući Budućnosti, ali u prethodnim godinama je bilo izuzetno loše. Trebalo je da budeš vunderkind da bi dobio šansu u prvom timu. U reprezentaciji do pre dve godine niste imali mlađeg igrača od 27 godina. Svuda je mlad igrač dobrodošao, svuda se ceni, ali kod nas u Crnoj Gori to jednostavno nije bio slučaj.”
Lično se uverio u potencijal koji stastava u redovima Podgoričana, a svojim naslednicima želi mnogo uspeha uz napomenu da će postati veliki igrači.
“Andrija Bulatović, Andrej Kostić, Danilo Vukanić, Lazar Savović… U njima se već vidi kvalitet. Ako nastave ovako upoznaće ih fudbalska Evrope.”
Nada se Vukotić da će ‘neki novi klinci’ krenuti stopama njegovog doskorašnjeg saigrača, danas člana Juventusa – Vasilija Adžića.
“Čujemo se redovno. Ozbiljan talenat, među najboljima u Evropi. On samo o fudbalu misli – ništa ga drugo u životu ne zanima. Impresivno je ono što pruža na terenu. Nije ga Juventus za džabe kupio. Nema zime za njega. Napraviće veliku karijeru – u Juventusu ili nekom drugom velikom klubu.”
“Kad ti Dejo i Robi nešto kažu, možeš samo da klimneš glavom, Prosinečki uvek igra ševu, ali ne ulazi u krug”
Partizanovu uzdanicu, apsolutno privrženu crno-belim bojama, prilikom svakog okupljanja u reprezentaciji čeka susret sa legendama Crvene zvezde. Selektor Robert Prosinečki omogućio mu je da debituje za A selekciju Sokolova, dok poznanstvo sa predsednikom Fudbalskog saveza Crne Gore, Dejanom Savićevićem, datira još od nastupa za najmlađe kategorije nacionalnog tima.
“Sjajan odnos imam sa Robertom Prosinečkim. On je prvi selektor koji me je pozvao u A reprezentaciju. Vrhunski stručnjak, a suvišno je pričati kolika je igračka legenda. Pomogao mi je svojim sugestijama. Svaki savet, priča, kritika, sve ima poseban značaj. Koristim priliku da kada sam u nacionalnom timu provodimo dosta vremena sa starijim kolegama, da “kradem zanat”. Reprezentacija je nešto najlepše. Prosinečki uvek igra ševu sa nama, ali nikada ne ulazi u krug. Dodir klase”, istakao je spretni kreator igre i nastavio u istom maniru:
“Sa Dejanom sam pričao u više navrata. Deo sam reprezentacije od u14 selekcije, pa sve do A tima, za koji danas nastupam. Jednako gledam na Savićevića i Prosinečkog, svetske zvezde, asovi posebnog kova. Kada vam nešto kažu, samo klimnete glavom i tu se priča završava. Oni su majstori. Najviše u fudbalu volim takve igrače. Publika zbog njih i dolazi na stadione.”
Od prethodne jeseni nakupio je Vukotić četiri nastupa za nacionalni tim i uvek se rado odaziva pozivima selektora Prosinečkog. Na pitanje da li bi više voleo da izbori plasman na Mundijal sa Crnom Gorom, ili zaigra u Ligi šampiona sa Partizanom, nije ostao imun… Želi mladi as crno-belih da u potpunosti ostvari svoje snove.
“I jedno i drugo! Ne mogu da se odlučim. Voleo bih oba da ostvarim – to je san snova.”
Tokom karijere sarađivao je sa mnoštvom poznatih imena na fudbalskoj smotri, ali niko ga na terenu nije razumeo bolje od bivšeg centarfora Crvene zvezde – Đorđa Despotovića. Srpsko-crnogorski tandem briljirao je na terenima u “komšiliku”, za vreme mandata u Budućnosti.
“Đorđe je neverovatan igrač. Klasa… Takav osećaj za gol se retko viđa. On nije klasičan špic – poseduje čudesan pregled igre. Radi sve na terenu. Može da uzme loptu od svog golmana, krene napred i samo deli lopte. Uživanje je posmatrati njegovu završnicu. Bili smo dobar tandem. Čujemo se svaki dan. Dobri smo prijatelji. Igrao je u Zvezdi, ali sportsko rivalstvo ostaje na terenu. Uopšte ne gledam to tako, kao ni ostali profesionalni sportisti. Despotović je postigao mnogo golova, igrao za velike klubove, nosio kapitensku traku… Mit je da se igrači Zvezde i Partizana međusobno ne vole. Mi čak ni ne pričamo o tome. Kada se okupimo u reprezentaciji osećaj je kao da svaki dan igramo u istom timu.”
“Ne pratim fudbal, ali volim da igram u Nejmarovom stilu”
Razvoj tehnologije omogućio je zaljubljenicima u igru između dva gola da aktivno prate dešavanja sa fudbalskih bojišta širom planete… Ipak, uprkos ljubavi prema lopti, Vukotić ne provodi mnogo vremena prateći fudbalska nadmetanja, ali povremeno uživa u izdanjima omiljenog igrača – Nejmara.
“Baš slabo pratim fudbal. Skoro nikada ne gledam utakmice, čak ni svoje – vrlo retko. Više volim da gledam košarku, pogotovo Partizan. Često idem u Beogradsku arenu. Jedini igrač kojeg sam oduvek uživao da gledam to je Nejmar. Obožavam majstore, igrače poteza… On diže publiku na noge, odmah vidite da je drugačiji od ostalih. Trudim se da isto tako igram, da po prijemu lopte ostavim utisak. Prijem, finta, dribling… Poslednjih godina se fudbal sveo na fizičku, surova trka u oba pravca. Malo je danas majstora, a svaka ekipa treba da poseduje makar dvojicu. Želim da uživam u fudbalu, tako ću razmišljati dok god budem igrao. Cilj mi je da prvenstveno uživam ja, a onda i publika koja me gleda. Neophodno je voditi računa o snazi i kondiciji, ali nisam igrač koji razmišlja isključivo u tom pravcu.”
Iz priloženog se može zaključiti da je Vukotić pasionirani ljubitelj igre pod obručima. Čest je gost u Beogradskoj areni, gde emotivno bodri voljeni Partizan u evroligaškim bitkama.
“Nisam razgovarao sa košarkašima, ali voleo bih. Vlada velika euforija u košarkaškim krugovima. Arena je redovno puna. Svaka utakmica je priča za sebe. Unikat! Euforija ne prestaje. Evroliga je fenomenalna. Isak Bonga mi je omiljeni igrač. Svuda ga ima, zanimljiva mi je njegova pojava. Nije od najbolji igrač, ne vidi sve kao Karlik Džons, ali bori se, uzima šuteve iz različitih pozicija, uvek je tu za saigrače.”
Voleo bi Crnogorac da se euforija iz košarkaške hale, koju stvaraju pristalice Partizana i Zvezde, ubrzo prenese i na fudbalske stadione.
“Nadam se da će se povećati broj publike. Fudbal je veoma zanimljiva igra. Smatram da bi ljudi trebalo da dođu i uživaju. Navijači Partizana su uvek sjajni i pozivam ih da uvek budu uz nas – nebitno ko je protivnik. Pun stadion je uvek motiv više.”
Kao izuzetno mlad igrač Vukotić može da se pohvali zavidnim iskustvom. Izuzev Partizana i Budućnosti, nastupao je još za Zrinjski i Dinamo, a odlazak u Zagreb dogodio se kada je imao samo 18 godina.
“Važio sam za ozbiljan potencijal. Pričalo se da sam jedan od najvećih talenata u Crnoj Gori. Stalno se govorilo o interesovanju klubova. Želeo sam da odem u klub koji pošalje najbolju ponudu. Dinamo je imao vrhunske uslove i nisam želeo da propustim priliku.”
Milan je na “Maksimiru” pružao zapažene partije u B timu Zagrepčana, ali jedini meč za prvu ekipu bio je prijateljskog karaktera – i obeležio ga je atraktivnim pogotkom. Ipak, to nije bilo dovoljno da se zadrži u glavnom gradu Hrvatske.
“Prerano sam otišao u tako veliki klub. Teško je probiti se na toj sceni. Igrači iz hrvatske lige prodaju se za po 20, 30 miliona evra. Dinamo dovede 20 igrača gotovo istih kvaliteta, ne angažuju samo jednog. Puste vas da se borite i onda je baš komplikovano pronaći put. Pamtim prijateljsku utakmicu koju sam odigrao za prvi tim. Postigao sam pogodak sa 20 metara protiv Dinama iz Kijeva. Život u Zagrebu je takođe bio vrlo lep. Stekao sam zavidno iskustvo. U drugoj ligi uglavnom nastupaju iskusni igrači, a kod nas je najstariji imao 22 godine. Bilo nam je baš teško. Kad ste mladi sve vam smeta, pogotovo ako ne možete odmah da se dokažete.”
“Rekli su: ‘Bolje se ne vraćaj u Crnu Goru’. Slušao sam samo sebe”
Boravak u Dinamu omogućio mu je šansu da radi sa zvezdama poput Joška Gvardiola, Bruna Petkovića i Luke Ivanušeca.
“Mesec dana sam bio sa ekipom, a Joška sam ‘zakačio’ dva, tri treninga. Na prvi pogled vam je jasno da je igrač za velika dela. Bilo je raznih situacija… Kada sam igrao na krilu, on me preuzme kao bek. Samo gledaš da skloniš loptu od sebe čim je primiš, jer je on tu i znaš da ništa ne možeš da učiniš. Pusti te da je primiš, a onda te stigne jednim korakom. Nerealno. Bruno Petković primi loptu i ne postoji šansa da je izgubi. Lepi mu se za nogu. Lično mi se najviše kao igrač dopao Ivanušec. Vrhunski u igri jedan na jedan. Licem prema golu nezaustavljiv. Sve su to sjajni momci.”
Upravo je u Zagrebu stekao vrhunsku konekciju sa Damirom Krznarom, strategom kojeg izdavaja u moru poznatih trenera sa kojima je sarađivao (Mamić, Brnović, Rendulić)…
“Damir Krznar – bez premca! Smaram da nikada više neću imati takvog trenera. Ne zato što sam igrao važnu ulogu kod njega, već gledano kroz ljudski aspekt. Ne mogu rečima da opišem koliko je to dobar čovek. Igram fudbal sa mnogo emocija, gledam širu sliku, ne samo zatvoreno i vezano za teren. Teško ko može da se primakne Krznaru u trenerskom poslu.”
Gde god je igrao nizao je Milan trofeje. Otud, ništa ne čudi dupla kruna na pozajmici u Zrinjskom 2023. godine.
“Dinamo me je poslao na pozajmicu. Rekli su mi da ću igrati svaku utakmicu ako dogovore procente od naredne prodaje, ali na kraju nisu uspeli… Naravno, negativno je uticalo na mene i moju minutažu. Osvojili smo sve u BiH. Srećan sam što sam osvojio titulu. Svuda sam osvajao trofeje, gde god sam igrao. Bilo je to lepo iskustvo, bez obzira što nije bilo lako. Sve to mi je dalo određenu dozu snage. Turbulencije su uvek prisutne. Popneš se na vrh, pa siđeš 10 stepenica niže. Znao sam da se suočim sa problemima takve vrste jer sam psihički jak. Znao sam da ću ponovo napraviti velike stvari. Jak sam u fudbalu, ali i životu”, istakao je Vukotić i dodao:
“Pričali su: ‘Ne ponovo u Crnu Goru. Ako se vratiš tu ćeš ostati ceo život’. Uopšte nisam razmišljao tako – baš naprotiv. Rekao sam: ‘Sada samo ja odlučujem o mojoj karijeri! Niko drugi’. Tako je i danas, a biće tako i do kraja karijere. Radiću kako osećam da treba. U životu svako snosi posledice za svoje odluke. Ne treba kasnije da kriviš nekog drugog za pogrešan potez. Neophodno je preuzeti odgovornost. Mladom igraču je najbitbije da svemu pristupa čiste glave. Naravno, saveti iskusnih su korisni, ali nigde ne treba brzati. Razmisli pažljivo, pa tek onda preseci, na terenu ili van njega.”
“Golove posvećujem ljudskoj veličini – Andriji Delibašiću”
Povratak u matičnu Budućnost ispostavio se kao pun pogodak, a velike zasluge za takav rasplet sitaucije pripadaju nedavno preminulom Andriji Delibašiću. Prerani odlazak crnogorskog golgetera rastužio je čitavu Evropu, a Milan je biranim rečima govorio o čoveku kojem posvećuje svoje golove.
“Andrija me je lično zvao da se vratim u Budućnost iz Zagreba. Na svoju štetu sam uzeo papire iz Dinama. Nisam želeo da više idem na pozajmice ili igram u drugom rangu takmičenja. Nigde vas ne shvataju ozbiljno, jer imaju svoje igrače. Uprkos činjenici da sam imao ugovor još dve i po godine odlučio sam da odem. Krenuo sam put Belorusije na pregovore sa ekipom BATE Borisova. Proveo sam tamo nekoliko dana. Andrija me je pozvao i pitao da li želim da se vratim u Budućnost ako ne dogovorim uslove za Belorusima. Obećao sam mu da neću razmišljati o drugim ponudama, koji god klub da me pozove… Tako se i dogodilo. Nismo se dogovorili i vratio sam se u Podgoricu. Delio sam sa Andrijom lepe trenutke. On je ljudska veličina i uvek će biti. Sve nas je slomio njegov prerani odlazak. Gledao sam golove koje je postizao. Sada svoje pogotke posvećujem njemu, baš kao što je to bio slučaj protiv Radničkog.”
S obzirom na to da je nastupao u čak četiri nacionalna prvenstva na Balkanu, Vukotić je potpuno kompetentan u izboru najbolje sredine za mlade igrače.
“Najveća euforija sigurno vlada u Beogradu – ne samo u Partizanu. Interesovanje je veliko, mediji sve prate do detalja. Mladi igrači su stalno u fokusu javnosti. Mnogo menadžera dolazi da prati utakmice. Nikada ne znate ko vas prati. U Crnoj Gori je drugačije. Koliko god da ste veliki potencijal, za vas neće dati isto novca kao da igrate u Srbiji. Hrvatska je specifična sredina. Dovedu 20 igrača, a jedan iskoči. Uzmu ogroman novac za njega, a na ovih 19 svi zaborave. Superliga nudi posebne mogućnosti. Redovno šansu dobija barem tri, četiri klinca. Klub veruje u njih i forsira ih zarad njihove, ali i lične promocije”, konstatovao je Milan Vukotić u intervjuu za Meridian sport.
IZVOR MERIDIAN SPORT SRBIJA
Maloletnicima je zabranjeno da učestvuju u igrama na sreću, učešće u igrama na sreću može izazvati zavisnost.