Bio je jedan od najboljih fudbalera Sarajeva koje je 1985.godine bilo šampion Jugoslavije. Iako fudbaler odbrambenih zadataka, Faruk Hadžibegić jedan je od najboljih koji je 65 puta oblačio dres Jugoslavije. Ostao je „jugović“ od glave do pete i zaljubljenik u fudbalski sport za sva vremena.
„Bio sam sportista i danas me nosi taj takmičarski duh. Bila je genracija divnih ljudi i divnih sportista koji su bili u ono vreme. Od Miljana Miljanića koji je bio tvorac modernog jugoslovenskog fudbala koji je stvarao fudbalere, fudbal Jugoslavije, trenere. Napravili su u to vrijeme velike stvari individualno i kolektivno. Šta nam je u to vrijeme nedostajalo? Više profesionalnosti koju u tom momentu nismo imali. Imamo taj balkanski mentalitet da se nekada opustimo u nekim važnim utakmicama. Mislim da je to razlog što nismo više postigli. Međutim, imali smo sve uslove da napravimo nešto veliko. Šteta što se dogodilo što se nije smjelo dogoditi u bivšoj državi. Mislim da bi ta generacija iza devedesetih godina više puta bila prvak Evrope i svijeta. Posebno sa imenima koja su dolazila: Mijatović, Šuker, Boban, Prosinečki, Bokšić i svi oni momci koji su nadolazili“, smatra Hadžibegić.
Firenca, 30.jun 1990.godine. Euforični Argentinci i hrabri „jugovići“ koji 90 minuta imaju igrača manje, srce veće, prilika više i na kraju manje sreće. Da je bilo drugačije, mnogi su ih vidjeli u finalu protiv Njemaca. Hadžibegić pamti, kao da je sve bilo juče.
„Drago mi je da smo ostavili sugestivan utisak u Italiji. Medalja bi bila kruna naše generacije. Kroz kvalifikacije, pa i na samoj svetskoj smotri fudbala u Italiji dizali smo se iz utakmice u utakmicu. Došlo je do jake konkurencije. E, sada, protiv Argentine smo od 30.do 120.minuta igrali bez isključenog Refika Šabanadžovića, a imali smo sjajne prilike preko Dejana Savićevića, Safeta Sušića. Nije bio naš dan, a preko puta smo imali Maradonu, Kaniđu, Buručagu i ostale. Bila je to dobra utakmica, penali su lutrija. Ako ništa, makar se nismo osramotili“, obrazlaže Hadžibegić.
Vodio je , kao trener, više klubova u Francuskoj, Turskoj, bio je selektor BiH i peti selektor Crne Gore. Pravo je lice da odgovori da li će Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo, Sarajevo, Borac, Vardar, Rijeka, Olimpija, Sutjeska… ikada osvojiti nešto u Evropi? I može li Srbija, BiH, Crna Gora… do velikih međunarodnih nastupa, zapaženih rezultata?
„Krenuću od BiH i Crne Gore. Mislim da imaju individualni kvalitet koji bi mogao donijeti iskorak u odnosu na sadašnju situaciju. Nedostaje više profesionalne zahtjevnosti koju naši igrači, mislim na prostor biše Juge, žive u inostranim klubovima. Kada dođu kući, previše se opuste. Sa druge strane, trebalo bi uraditi više na domaćim prvenstvima, da imamo više domaćih fudbalera. Što se tiče Crvene zvezde, ona ima infrastrukturu za nove evropske podvige. Mora da stvori mir i da ima disciplinu iz vremena Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića, pa Partizan iz dana Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića. Dinamo pravi dobre rezultate, Maribor umije da zadivi. Mislim da treba dati više prostora ljudima iz fudbala da bi sjutra očekivali veće domete, bolje rezultate“, smatra Hadžibegić.
