Završio se fudbalski dvoboj, dvomeč, između reprezentacije Crne Gore i Srbije. Za prvu utakmicu, koja se igrala u Podgorici, rekoše da je istorijska, a ja ni dan-danas ne znam zašto.
Suprotno, utakmicu koja se igrala u Beogradu predstaviše kao takmičarsku, bitnu za konačan plasman na tabeli, ali su suštinski obje bile takve jer je riječ o duelu rivala koji se bore za prvo mjesto u grupi. Pred prvu utakmicu u Podgorici više se pisalo i pričalo o bratoljublju, o potrebi da budemo dobri, ili bolje rečeno naivni domaćini, i obazrivi i nježni suparnici na terenu, i još mnogo toga nevažnog. Na takvu priču smo nasjeli kao “ovčice”, pa su naši fudbaleri u igru ušli psihološki potpuno nespremni. Zato nije čudno što su pružili lošu partiju, kakvu ne pamtim odavno.
Domaćini su, naravno, diktirali način predstavljanja druge utakmice. To su uradili onako kako zapravo treba i kako njima odgovara da bi potpuno spremni dočekali protivnika. Mi smo izvukli iskustvo iz prve utakmice, pa više nije bilo takmičenja ko će kroz izjave više da se dodvori protivniku.
Spremali smo se za veliku borbu na terenu. U takvoj atmosferi je odigrana i druga utakmica. Postajem paranoičan kada su u pitanju povrede naših reprezentativaca ne pamtim utakmicu koju smo odigrali kompletni. Neko će reći da se i fudbaleri drugih reprezentacija povređuju. Tačno, ali meni se čini niko više od naših. Ako je to tačno, treba da znamo zašto je to tako. Ako utvrdimo u čemu je problem, a siguran sam da on datira od rane mladosti naših fudbalera, moći ćemo da radimo na njegovom otklanjanju.
Ovog puta u Beogradu, zbog povreda, nije bilo šest startera u ekipi. Na teren je izašla maltene naša rezervna selekcija. I kada su svi naši fudbaleri zdravi, reprezentacija Srbije ima kvalitetniji igrački potencijal, a što onda tek reći kada mi nastupamo sa “šarenim”sastavom?
Naravno, Srbija je u ovoj utakmici bila apsolutni favorit i u prvom poluvremenu opravdali su taj epiteti ostvarili ozbiljnu prednost od dva gola. Kako je igrala naša reprezentacija? Tridesetak minuta u odbrambenom bloku na svojoj polovini, sa rijetkim izlascima u kontranapad, solidno. Potom smo primili gol poslije početničke greške, iz prve kontre koju je sproveo protivnik, a da žal bude veći ona je uslijedila poslije našeg kornera.
Takve greške ne smiju da se dešavaju ni slabijim fudbalerima, a kamoli reprezentativcima. Taj gol je djelovao na naše fudbalere kao da ih je grom pogodio i potpuno su se pogubili. Drugi gol je primljen tako što se protivnički centarfor prošetao pored našeg štopera i centriranu loptu sproveo u gol. Do kraja poluvremena mogli smo da primimo još koji gol i budemo dotučeni, ali, na sreću, to se nije desilo. Protivnik čak nije iskoristio ni jedanaesterac koji mu je sudija poklonio. U poluvremenu Tumbaković je izvršio izmjenu, koja se pokazala kao uspješna Ivanića postavlja na zadnjeg veznog i mi počinjemo da igramo.
To je bila druga ekipa. U tom periodu potpuno smo nadigrali protivnika, postigli gol, promašili nekoliko izglednih šansi, a poništen nam je i regularan pogodak. Za sve što su uradili u drugom poluvremenu naši fudbaleri zaslužuju čestitke. Posmatrajući igru pojedinaca na toj utakmici, nijesam mogao da se otmem utisku da igraju malo prepotentno, sporo i sa mnogo dodira. Pritom, u prvi plan stavljaju sebe, a ne reprezentaciju. Ukoliko je moj utisak tačan, selektor treba odmah da reaguje, jer ako takvo ponašanje u reprezentaciji uzme maha, spasa nam nema. Još nešto se ovih dana dešavalo što mi ne da mira. Prihvatljivo mi je da svi građani Srbije i svi Srbi van Srbije navijaju za svoju reprezentaciju. No, ne shvatam kako jedan broj Srba iz Crne Gore ne slavi pobjedu svoje reprezentacije, nego likuju zbog poraza Crne Gore.
Draži im je poraz Crne Gore, nego pobjeda Srbije. Eto još jednog dokaza da i kod nas ima nesrećnika koji ne umiju da vole, ali su zato eksperti mržnje. Bilo kako bilo, Srbija je pobijedila tako što je iskoristila naše slabosti koje smo ispoljili u posljednjih petnaestak minuta prvog poluvremena. Sada je ta utakmica prošlost i okrećemo se današnjoj protiv Rumuna. Još jedan težak ispit za naše golobrade mladiće. Zbog onog što su pokazali na utakmici u Beogradu, zaslužuju da napunimo stadion i zdušno ih podržimo.
Piše: Branislav Milačić
Izvor: pobjeda.me
